Malezija vraća plastični otpad Britaniji, SAD, Kanadi

30.05.2019.

Malezijski zvaničnici najavili su da će vratiti oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija. Malezija time nastoji da spreči da postane mesto za istovar otpada iz bogatih zemalja.
Ministarka za životnu sredinu Jeo Bi Jin rekla je da je 60 kontejnera punih kontaminiranog otpada prokrijumčareno do ilegalnih postrojenja za preradu u Maleziji, prenela je agencija AP.

Ona je rekla da će u roku od dve nedelje biti vraćeno deset kontejnera s otpadom, čiji je sadržaj pokazala novinarima u luci kod Kuala Lumpura. Otpad uključuje kablove iz Velike Britanije, kartone kontaminiranog mleka iz Australije i CD-ove iz Bangladeša. Takođe je prikazan elektronski i kućni otpad iz SAD, Kanade, Japana, Saudijske Arabije i Kine.

Ministarka je rekla da su Malezija i mnoge zemlje u razvoju postale meta nakon što je Kina 2018. zabranila uvoz plastičnog otpada. Prema njenim rečima, čini se da je reč o otpadu iz Francuske i drugih zemalja koji je nakon uvođenja kineske zabrane preusmeren u Maleziju.

Ona je navela da je samo u jednom slučaju neimenovana britanska kompanija za reciklažu izvezla više od 50.000 tona plastičnog otpada u oko hiljadu kontejnera u Maleziju u poslednje dve godine.

"To je verovatno samo vrh ledenog brega zbog zabrane isporuke plastičnog otpada u Kinu", rekla je Jeo na konferenciji za novinare. "Malezija neće biti deponija sveta... Iako smo mala zemlja, ne mogu da nas maltretiraju razvijene zemlje", dodala je ona.

Vlada je zatvorila brojna ilegalna postrojenja za recikliranje plastike koja su širom zemlje "nicala kao pečurke posle kiše". Od jula 2018. zatvoreno je 150 takvih pogona.

Ranije u maju vlada je vratila u Španiju pet kontejnera otpada.

Jeo je rekla da je zabrana uvoza plastičnog otpada u Kinu "otvorila oči svetu da vidi koliko je veliki problem otpada i reciklaže".

Građani u bogatim državama odvajaju otpad za reciklažu ali on završava u zemljama u razvoju u kojima je reciklaža nelegalna i predstavlja opasnost po zdravlje i prirodnu sredinu, kazala je malezijska ministarka.

"Tražimo od razvijenih zemalja da preispitaju upravljanje plastičnim otpadom i prestanu da isporučuju otpad u zemlje u razvoju", istakla je Jeo i nazvala takvu praksu nepoštenom i necivilizovanom.

Jeo je zatražila da se preduzmu mere protiv malezijskih kompanija koje ilegalno uvoze plastiku nazivajući ih "izdajnicima održivosti zemlje".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta

Cilj dostupan - reciklaža 65% plastične ambalaže

30.01.2018.

Nova studija evropskog udruženja za Plastičnu reciklažu pokazala je da je moguće dostići željeni cilj od 65% prerađene plastike u EU do 2025. godine. Dokument sadrži i niz mera i instrumenata neophodnih za postizanje ovog procenta reciklaže koja bi u značajnoj meri dorinela održivoj životnoj sredini, socijalnom i ekonomskom boljitku. Predložene mere su, između ostalog, fokusirane na poboljšanje kvaliteta i kapaciteta sortiranja odbačene plastične ambalaže širom EU. Dodatna mera, kao što je Dizajn reciklaže, će povećati mogućnosti tog procesa na tržištu i pomoći da se smanje troškovi sortiranja i same reciklaže. Ove mere će na kraju dovesti do povećanog kvaliteta proizvoda od recikliranog materijala i time povećati poverenje potrošača u te proizvode. Taj skup mera treba dopuniuti snažnom komunikacijom u vezi sa vrednošću plastike i sa zakonodavstvom koje bi povećalo korišćenje recikliranih materijala.

U studiji se naglašavaju koristi u zaštiti životne sredine, kao i socijalne i ekonomske dobrobiti koje se postižu povećanjem procenta reciklaže.

Zamenom originalne recikliranom plastikom štedi se 80% emisije CO2, otvara 115.400 novih radnih mesta i omogućava dodatnih milijardu evra ekonomske dobiti.Predložene mere i prateći povoljni efekti su jasan pokazatelj zašto bi zakonodavci morali što snažnije da prate ambiziozne ciljeve kako bi omogućili cirkulaciju plastike.

Srbija je 2009. donela niz zakona i mera kojima se reguliše zaštita životne sredine, ali u praksi još nije dostigla evropske standarde. Nedovoljan je broj kontejnera za odvajanje otpada, a i edukacija populacije i podizanje svesti o štetnosti plastike i drugih materijala, kao i koristi od njihovog skupljanja i recikliranja još je daleko od standrada u većini zemalja EU.

Kad je reč o plastičnoj ambalaži u Srbiji, zabrinjavajući je podatak da se svakodnevno potroši sedam milona plastičnih kesa, ili 2,5 milijardi godišnje, a od tog broja većina završi u reci ili na ulici umesto u kontejneru ili kanti za smeće. Ove kese predstavljaju veliki ekološki problem, jer se u prirodi razgrađuju na toksične supstance koje mogu dovesti do kontaminacije zemljišta ili vode, jer nisu biorazgradive.

"Ako imate 2,5 milijardi kesa godišnje, vi možete tri Srbije da prekrijete tim plastičnim smećem, a da ne govorim i o ostalom đubretu. Tako da dajemo te konkretne podatke da se ljudi zamisle - da vide koliko je to negativno", rekla je za N1 televiziju Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije.

Koliko su obične kese opasne po životnu sredinu govori podatak da se samo jedna bačena plastična kesa razgrađuje od 400 do 1.000 godina i veoma je štetna po zdravlje ljudi kao i za morski svet.

"One su polietilenskog tipa, to je polimer makro-molekul koji je nepoželjan u životnoj sredini, koji se teško razgrađuje ili se uopšte ne razgrađuje i sa te strane je štetan, a štetan je i sa tog aspekta što njegovo uništavanje može da proizvede sastojke koji su opasni po životnu sredinu", navodi profesor na Hemijskom fakultetu, dr Branimir Jovančićević."

Nasuprot plastičnim kesama, postoje eko-kese koje se prave od materijala koji je 100% razgradiv i koji u potpunosti može da se reciklira i nije štetan za zdravlje ljudi i za životnu sredinu", kaže Snežana Sremac, stručnjak za životnu sredinu.

Neki trgovinski lanci, po rečima prodavaca, koriste biorazgadive plastične kese.

Da nismo jedini koji plastikom zagađuju sredinu u kojoj žive, govori i podatak da je u Tihi okean bačeno više od 3.000.000 plastičnih kesa, a 46.000 prekriva svaku kvadratnu milju okeana. Više od 100.000 morskih sisara godišnje umre od gutanja plastičnih kesa. Od tog zagađenja ugine više od milion okeanskih ptica.

"Nasuprot plastičnim kesama, postoje eko-kese koje se rade od materijala koji je sto posto razgradiv i koji u potpunosti može da se reciklira i nije štetan za zdravlje ljudi i za životnu sredinu", kaže Snezana Sremac, stručnjak za životnu sredinu.

Izvor: EUObesrver/EURACTIV.rs

Foto: Beta

TENT je 9. na Svetu po emisiji SO2!!!
Izveštaj o upravljanju otpadom za period 2011 - 2019. godina
Dan ekološkog duga
OPASAN OTPAD U SRBIJI!!!
SAD NAPUSTILE PARISKI SPORAZUM O KLIMI!
Više od 10 miliona zaposlenih u sektoru obnovljive energije
Zvučna barijera duž autoputa – fotonaponski prijemnik
Promena klime seli šume u SAD
Švajcarska prelazi na obnovljive izvore energije
Otpadne vode u Srbiji i standardi EU
Prepune bolničke čekaonice dece zbog zagađenja vazduha!
Moje pravo - Životna sredina
Zagađenje vazduha u zimskom periodu

baner besplatni domeni .iz.rs

baner za analize