Finansiranje zaštite životne sredine

Problemi u finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou

12.10.2017.

Kako bi ispunila uslove za članstvo u EU i usaglasila svoju pravnu regulativu i praksu sa evropskom, Srbija će samo u oblasti zaštite životne sredine (poglavlje 27) morati da uloži oko 10,6 milijardi evra, po nekim procenama i znatno više.

Najveća ulaganja očekuju se u prečišćavanju otpadnih voda i upravljanju otpadom. To su komunalne delatnosti, u nadležnosti lokalne samouprave i procenjuje se da će oko 40% finansijskih obaveza EU integracija u ovom poglavlju pasti na teret lokalnih budžeta. Da li opštine i gradovi mogu da odgovore na takav izazov?

Želeći da odgovori na ovo pitanje, Ekološki centar „Stanište“ od 2010. godine proučava stanje finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Od svih 145 opština i gradova u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini traže se završni račun budžeta, program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine i izveštaj o korišćenju sredstava ovog fonda. U saradnji sa Centrom za evropske politike iz Beograda, uz finansijsku podršku Regionalnog centra za životnu sredinu (REC) i Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA), u 2017. godini sprovedeno je novo istraživanje. Evo ključnih rezultata.

U periodu 2010-2015, svake godine osim 2012, tekući prihodi lokalnih samouprava od namenskih naknada za zaštitu životne sredine bili su veći od rashoda budžetskih „ekoloških“ fondova. Zbirni tekući prihodi za sve opštine zajedno bili su između 3 i 4,5 milijarde dinara godišnje, dok su rashodi u fondovima bili između 2,5 i 3 milijarde dinara. Neutrošena namenska sredstva se po zakonu prenose u narednu godinu. U 2015. godini ukupni prihodi (preneta sredstva iz prethodnih godina plus tekući prihodi za tu godinu) bili su veći od rashoda kod 117 lokalnih samouprava (više od 80%) te je iznos koje su te opštine i gradovi morali da prenesu u 2016. godinu zbirno viši od 6,5 milijardi dinara. Čak 65 opština i gradova ova sredstva ne pominje u programima fonda za 2016. godinu i to ukazuje da su potrošena za druge namene, a ne za programe zaštite životne sredine.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine ukinut je namenski karakter „ekološkim“ naknadama, i novac prikupljen od njih sada se može koristiti i za namene koje sa životnom sredinom nemaju veze. Tako je omogućeno da opštine i gradovi po zakonu prenamenjuju „ekološki dinar“, što su ranije radile mimo zakona. Ova prenamena jasno se uočava još na nivou planiranja. U programima lokalnih fondova u 2015. godini, opštine su planirale da za zaštitu životne sredine potroše 6,4 milijardi dinara, a već u 2016. godini su iskoristile zakonom datu mogućnost, pa su planirale samo 5,2 milijardi dinara rashoda, iako su tekući prihodi u toj godini porasli. Ovo ukazuje da lokalnim funkcionerima životna sredina nije prioritet.

Primećuje se da opada broj opština i gradova koje imaju program budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, sa 133 u 2015. godini, na 126 u 2016, uz obrazloženje da sredstva od naknada više nisu namenska. Izveštaj o utrošku sredstava ovog fonda u 2015. godini imalo je samo 98 opština i gradova.

Poseban problem je taj što veliki broj opština i gradova kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine troši sredstva i na programe koji ne pripadaju ovoj oblasti i što Ministarstvo daje saglasnosti na takve programe. Od oko 3,5 milijarde, koliki su ukupni rashodi budžetskih fondova bili u 2015. godini, oko milijardu dinara potrošeno je na projekte koji nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, na primer, uređenje atarskih puteva, čišćenje kanala, prskanje komaraca, subvencije javnim komunalnim preduzećima, izgradnja saobraćajnica, toplovoda, vodovoda, i drugo.

„Naše potrebe su mnogo veće od novca koji prihodujemo od 'ekoloških' naknada, ali ni to što se prihoduje ne koristi se u potpunosti, jer se planiraju manji rashodi od prihoda, još manje od planiranog se zaista potroši, a i od toga što se potroši dobar deo ide za programe koji sa životnom sredinom nemaju veze“ – bio bi opis sistema finansiranja zaštite životne sredine u jednoj rečenici.

Javni i civilni sektor slažu se da građani nedovoljno učestvuju u odlučivanju koliko novca će biti u „ekološkim“ fondovima i za koje aktivnosti će se utrošiti, rezultat je ankete među oko 100 opština i nevladinih organizacija. Dok predstavnici opština smatraju da je to zbog nedovoljne zainteresovanosti građana, u civilnom sektoru problem vide u nespremnosti lokalnih vlasti da više uključe građane u odlučivanje.

Rezultate istraživanja redovno šaljemo u nadležno Ministarstvo i Delegaciju EU u Srbiji, koji imaju pozitivan stav prema našim istraživanjima i prate rezultate. Nadamo se da će ministarstvo neke preporuke koje dajemo prihvatiti i primeniti.

Ovakvo stanje održava se godinama, čak se vremenom i pogoršava. Potrebe da se sistem unapredi itekako ima. Sa postojećim načinom finansiranja, izvesno je da nećemo poboljšati sadašnje nepovoljno stanje u životnoj sredini, ni ispuniti uslove EU, ali ni očekivanja građana Srbije. Potrebno je vratiti namenski karakter naknadama za zaštitu životne sredine, uvesti mere finansijske kontrole kojima će se sprečiti nenamensko trošenje, razviti procedure saradnje između ministarstva, ojačati lokalne nevladine organizacije za nadzor pripreme i izvršenja programa fonda za zaštitu životne sredine, uvesti procedure za učešće građana u odlučivanju. Tek tada možemo se nadati napretku u ovoj oblasti.

Opširnije u studiji: "Lokalne finansije i životna sredina"

Izvor: Stanište ekološki centar, Vršac, staniste.org.rs

Istraživanje: Opštine i gradovi nenamenski troše novac namenjen za zaštitu životne sredine

18.09.2017.

Opštine i gradovi sve više nenamenski troše novac namenjen za finansiranje zaštite životne sredine, pa su tako u 2015. nenamenski potrošili oko 29 miliona evra, a 2016. godine 52 miliona evra, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište i Centra za evropske politike. "Odmah po donošenju Zakona o budžetskom sistemu 2015, kojim je ukinut namenski karakter sredstvima od naknada za zaštitu životne sredine, koja se sada mogu koristiti i za druge svrhe, 46 gradova i opština planiralo je da na životnu sredinu potroši manje novca nego što je naplatilo na osnovu lokalne naknade za zaštitu životne sredine" preneo je rezultate istraživanja sajt Reciklaža (reciklaza.biz).

Po rezultatima istraživanja "u 2016. godini taj broj se povećao na 54 opštine i grada"

Dodaje se da je očigledno da su lokalne samouprave brzo počele da koriste zakonsku mogućnost korišćenja sredstava za druge namene i tako dodatno smanjile ulaganja u životnu sredinu.

Objašnjava se da to znači "da u lokalnim samoupravama finansiranje zaštite životne sredine dobija sve manji značaj".

Navodi se da takva praksa može negativno da se odrazi na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, "s obzirom na veliki obim nadležnosti na lokalnom nivou i obaveza koje Srbija ima u pogledu uskladjivanja sa visokim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine". opširnije...

Izvor: Agencije

TENT je 9. na Svetu po emisiji SO2!!!
Izveštaj o upravljanju otpadom za period 2011 - 2019. godina
Dan ekološkog duga
OPASAN OTPAD U SRBIJI!!!
SAD NAPUSTILE PARISKI SPORAZUM O KLIMI!
Više od 10 miliona zaposlenih u sektoru obnovljive energije
Zvučna barijera duž autoputa – fotonaponski prijemnik
Promena klime seli šume u SAD
Švajcarska prelazi na obnovljive izvore energije
Otpadne vode u Srbiji i standardi EU
Prepune bolničke čekaonice dece zbog zagađenja vazduha!
Moje pravo - Životna sredina
Zagađenje vazduha u zimskom periodu

baner besplatni domeni .iz.rs

baner za analize